Kod manjih placeva i ograničenog budžeta, garaža uz kuću često deluje kao najpraktičnije rešenje. Kada se jednim zidom naslanja na kuću, štedi se prostor i dobija na praktičnosti.
Ipak, takva garaža zahteva složeniji plan nego što na prvi pogled deluje. Problem se najčešće pojavi kod podloge i temelja, a često se ne razmišlja ni o načinu na koji će voda odlaziti sa prilaza.
Posebnu pažnju treba posvetiti prilazu kojim automobil svakodnevno dolazi do garaže.
U nastavku prolazimo kroz ono što treba znati pre betoniranja poda garaže, temelja i prilaza uz kuću, a pričaćemo i o greškama koje se kasnije teško popravljaju.
Kada je garaža uz kuću dobro rešenje
Garaža uz kuću ima smisla kada je plac uzak, kada treba više prostora u samom dvorištu ili kada investitor želi kraći prilaz do objekta. Jedan zid garaže tada može da se nasloni na kuću, pa se prostor koristi racionalnije.
Takvo rešenje je posebno praktično kod porodičnih kuća gde se garaža planira za jedno vozilo. Ipak, ušteda na prostoru ne znači da se sme štedeti na betonu, temelju i odvodu vode.
Garaža svakodnevno trpi opterećenje automobila. Pod mora da izdrži težinu vozila, ulazak mokrih guma, so sa puta i povremeno curenje ulja. Zato se garažna ploča ne posmatra kao obična dvorišna staza.
Prema tekstu Unijabeton o betoniranju garažne ploče, za porodičnu garažu namenjenu putničkim vozilima standardna debljina ploče je 12 do 15 cm. Za kombije, traktore i teža vozila preporučuje se 15 do 20 cm.
Šta prvo proveriti pre planiranja garaže
Pre prvog iskopa treba proveriti gde će stajati garaža, kako će se automobil kretati kroz dvorište i na koju visinu dolazi završni pod.
| Stavka za proveru | Zašto je važna |
| Visina poda garaže | Utiče na prag, vrata i ulazak vozila |
| Nagib prilaza | Sprečava zadržavanje vode ispred garaže |
| Dubina iskopa | Uklanja slab sloj zemlje |
| Tampon sloj | Smanjuje rizik od sleganja |
| Armatura | Pomaže ploči da trpi opterećenje vozila |
| Odvod vode | Štiti garažu od vlage i lokvi |
Kako pravilno izbetonirati prilaz do garaže
Prilaz do garaže mora da trpi ponovljeno opterećenje na istim tačkama. To znači da nije dovoljno samo izravnati teren i izliti beton, pa je veoma važan je redosled radova.
1. Skinuti slab sloj zemlje
Prvo se uklanja humus, rastresita zemlja i sve što može da se slegne. Ako ispod betona ostane mek sloj, ploča može da pukne iako je beton dobar.
2. Napraviti nosivi tampon
Tampon se radi od drobljenog kamena ili odgovarajuće separacije. Kod garažnih površina dobar okvir je 20 do 30 cm zbijenog kamenog sloja.
Svaki sloj treba sabiti vibro pločom. Ručno nabijanje može pomoći kod malih popravki, ali nije dobro rešenje za prilaz kojim se automobil koristi svaki dan.
3. Postaviti oplatu i odrediti pad
Oplata drži oblik prilaza i određuje završnu visinu betona. Pad treba voditi od garaže ka dvorištu, slivniku ili kanalici. Voda ne sme da ide prema garažnim vratima.
Kod pripreme oplate, ivica i završnih visina važno je da sav potreban pribor bude spreman pre dolaska betona. Zato je korisno unapred proveriti šta Vam je potrebno od opreme za betoniranje na mistrija.rs.
4. Podignuti armaturnu mrežu na distancere
Armaturna mreža ne treba da leži na zemlji ili tamponu. Unijabeton navodi zaštitni sloj betona od 3 do 4 cm, uz distancere koji drže armaturu na potrebnoj visini.
Kod standardne garažne ploče debljine 12 do 15 cm navode se mreže Q283 ili Q335. To odgovara šipkama prečnika 6 mm na razmaku 15 cm ili 7 mm na razmaku 15 cm.
5. Izliti beton i uraditi završnu obradu
Za garažni prilaz i pod najčešće se koristi beton klase C25/30 ili jači, u zavisnosti od opterećenja.
Moj Majstor navodi da se C25/30 za temelje kreće od 8.600 do 9.200 din/m³, sa pumpom do 30 m udaljenosti.
Posle ugradnje beton treba poravnati i zaštititi. Isti izvor navodi da se po betonu može hodati posle 48 sati, ali punu čvrstoću dostiže posle 28 dana. Prvih 7 dana beton treba održavati vlažnim, uz foliju ili prskanje vodom.
Kako rešiti temelj garaže uz postojeću kuću
Temelj garaže ne treba raditi napamet, posebno ako se garaža naslanja na postojeću kuću. Tu se novi deo objekta nalazi pored starog temelja, pa loša procena može da napravi sleganje ili pukotinu na spoju.
Prema Daibau tekstu o dubini temelja, za klasične porodične kuće u Srbiji minimalna dubina temelja treba da bude bar 80 cm, jer je to prosečna dubina prodiranja mraza.
Kao optimalan okvir često se navodi 90 do 120 cm, dok lošiji teren i teži objekti mogu tražiti 140 do 180 cm ili više.
Kod garaže uz kuću najvažnije je proveriti:
- dubinu postojećeg temelja kuće
- vrstu tla ispod nove garaže
- težinu budućih zidova
- širinu garažnih vrata
- visinu poda u odnosu na dvorište
- pravac odlaska vode
Kod nepoznatog terena vredi uraditi stručnu proveru. Cena geomehaničkog elaborata kreće od oko 120 EUR pa naviše. To je mali trošak u poređenju sa sanacijom temelja koji je plitak, uzak ili postavljen na slabom sloju zemlje.
Najčešće greške kod betoniranja garaže uz kuću
Najveći problemi obično ne nastanu zbog same količine betona. Nastanu zato što se preskoči priprema koju kasnije više nije moguće popraviti bez razbijanja.
Najčešće greške su:
- garaža se planira bez provere visine postojećeg dvorišta
- prilaz nema pad od garažnih vrata
- ploča za automobil se radi pretanko
- armaturna mreža se položi direktno na podlogu
- ne ostave se dilatacije kod većih površina
- ne planira se kanalica ili slivnik ispred garaže
- temelj garaže se radi bez provere starog temelja kuće
Česta pitanja:
Za kraj:
Garaža uz kuću treba da olakša svakodnevicu, a ne da postane stalni izvor sitnih problema. Zato je važno da se pre radova razmisli kako će se prostor stvarno koristiti.
Nekome je garaža samo mesto za automobil. Drugome treba i prostor za alat, police, bicikle ili kasniju ugradnju automatskih vrata. Takve odluke utiču na radove više nego što deluje na početku.
Najbolji rezultat dobija se kada se majstori, materijal i redosled posla usklade pre izlaska na teren. Tada ima manje improvizacije, manje prekida i mnogo manje naknadnih popravki.
