Najnoviji zvanični podaci pokazuju da se najveći rizik na poslu u Srbiji i dalje vezuje za građevinarstvo i industriju: Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je u godišnjem izveštaju za 2024. evidentirala 21 smrtnu i 1.567 teških povreda na radu, dok je Inspektorat za rad u prva tri meseca 2026. zabeležio sedam smrtnih i teških povreda sa smrtnim ishodom, od kojih se pet dogodilo u građevinarstvu, a dve u industriji.
Sada ćemo vam predstaviti listu zanimanja koja se smatraju najopasnijim u Srbiji.
1. Građevinski radnici
Izveštaj Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2024. godinu pokazuje da je te godine evidentirano 14.483 izveštaja o povredama na radu, među kojima su 21 smrtna povreda i 1.567 teških povreda. U istoj analizi građevinarstvo je evidentirano sa 104 smrtne i teške povrede na radnom mestu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da poslodavac mora da obezbedi i sprovodi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu. To znači da zaštita na gradilištu ne može da bude stvar procene radnika na licu mesta, već obaveza poslodavca, organizatora rada i odgovornih lica.
Poslodavac mora da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta i da u njemu utvrdi mere i rokove za smanjenje rizika na najmanju moguću meru. Kod gradilišta je to posebno važno jer se uslovi menjaju iz dana u dan: danas se radi oplata, sutra armiranje, zatim betoniranje, montaža, rad na visini ili rušenje.
Koja zaštitna oprema mora da bude obezbeđena?
Zakon propisuje da poslodavac zaposlenima mora da obezbedi sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju, kao i kontrolu njene upotrebe. Poslodavac mora da sprovede i obuku za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme.
Kod građevinskih radnika to u zavisnosti od posla može da obuhvati:
- zaštitni šlem
- zaštitnu obuću
- rukavice
- zaštitu za oči i lice
- zaštitu sluha
- reflektujući prsluk
- zaštitni pojas i sistem za sprečavanje pada pri radu na visini
- zaštitnu opremu za disajne organe kod prašine, sečenja, brušenja ili rada sa opasnim materijama
Radnik ima obavezu da pravilno koristi ličnu zaštitnu opremu, da pregleda radno mesto, opremu i zaštitna sredstva pre početka rada, kao i da prijavi uočene nedostatke poslodavcu ili ovlašćenom licu. Ukoliko vam je potrebna nova zaštitna oprema, kao što su radne cipele, radni kombinezon, zaštitne maske, i ostala LZO oprema, posetite Safety Shop.
2. Industrijski radnici
Industrijski radnici su odmah iza građevinarstva po težini rizika koji se vidi u najnovijim zvaničnim podacima. U izveštaju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2024. godinu, prerađivačka industrija ima 425 smrtnih i teških povreda na radnom mestu, što je 26,76 odsto svih analiziranih slučajeva. To je najveći broj među svim delatnostima u toj tabeli, dok je Ministarstvo za rad za prva tri meseca 2026. navelo da su se od sedam smrtnih i teških povreda sa smrtnim ishodom dve dogodile u industriji.
Poseban problem je mehanički kontakt sa pokretnim delovima opreme. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad propisuje da pokretni delovi, kada mogu da dovedu do povrede, moraju da imaju zaštitnike ili uređaje koji sprečavaju pristup opasnoj zoni ili zaustavljaju kretanje opasnih delova pre kontakta sa radnikom.
Koja zaštitna oprema mora da bude obezbeđena?
Poslodavac mora da obezbedi sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju, da kontroliše njenu upotrebu i da sprovede obuku za pravilno korišćenje opreme.
Kod industrijskih radnika to, u zavisnosti od radnog mesta, može da obuhvati:
- zaštitne naočare ili vizir
- rukavice
- zaštitnu obuću
- zaštitu sluha
- zaštitnu odeću
- masku ili respirator
- šlem
- zaštitu od posekotina
- opremu za rad sa hemikalijama
- opremu za zavarivanje
3. Vozači, kuriri i radnici u transportu
View this post on Instagram
Vozači, kuriri i radnici u transportu imaju rizik koji se ne vidi samo kroz saobraćajne nezgode. U njihov posao ulaze i utovar, istovar, čekanje, rad pod vremenskim pritiskom, kontakt sa teretom, ulazak u skladišta, rad oko rampi i kretanje kroz zone gde se ukrštaju vozila, pešaci i mehanizacija.
U izveštaju za 2024. delatnost saobraćaja i skladištenja imala je 122 smrtne i teške povrede na radnom mestu, odnosno 7,68 odsto svih analiziranih povreda.
Šta zakon propisuje?
Za članove posade vozila prosečno nedeljno radno vreme u periodu od bilo koja četiri uzastopna meseca ne sme da bude duže od 48 časova, uključujući prekovremeni rad.
Najduže dnevno radno vreme ne sme da bude duže od 14 časova u periodu od 24 časa, a kod noćnog rada ne sme da bude duže od 10 časova tokom 24 časa.
Zakon takođe propisuje da dnevno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od devet časova, uz mogućnost produženja na 10 časova najviše dva puta nedeljno. Nedeljno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od 56 časova, a ukupno vreme upravljanja tokom dve uzastopne nedelje ne sme da bude duže od 90 časova.
Posle četiri časa i 30 minuta vožnje vozač mora da koristi pauzu od najmanje 45 minuta, osim kada započinje dnevni ili nedeljni odmor.
4. Skladišni radnici i viljuškaristi
Skladišni radnici i viljuškaristi nalaze se u istoj statističkoj delatnosti kao transport, jer izveštaj za 2024. vodi kategoriju saobraćaj i skladištenje zajedno. U toj kategoriji evidentirane su 122 smrtne i teške povrede na radnom mestu, odnosno 7,68 odsto svih analiziranih povreda. Zbog toga je važno naglasiti da zvanična tabela ne razdvaja vozače, magacinske radnike i viljuškariste, već ih prikazuje kroz širu delatnost.
Viljuškar dodatno povećava rizik jer kombinuje teret, brzinu, ograničenu preglednost i rad u prostoru gde se ljudi kreću u blizini mašine. Zato skladište mora da ima jasno obeležene puteve kretanja, kontrolu brzine, pregledne prolaze, stabilne regale, obučene rukovaoce i pravila za odvajanje pešaka od opreme za rad.
5. Komunalni radnici i radnici u upravljanju otpadom
Komunalni radnici i radnici u upravljanju otpadom ulaze u grupu poslova gde se rizik javlja van kontrolisanog fabričkog prostora: na ulici, pored vozila, uz kontejnere, u postrojenjima, kanalima, crpnim stanicama, reciklažnim dvorištima i zonama gde se rukuje nepoznatim ili kontaminiranim materijalom.
U izveštaju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2024. godinu, delatnost snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, uklanjanja otpada i srodnih aktivnosti imala je 67 smrtnih i teških povreda na radnom mestu, odnosno 4,22 odsto svih analiziranih slučajeva.
6. Rudari i radnici u kamenolomima
Rudari i radnici u kamenolomima nemaju najveći broj prijavljenih povreda u ukupnoj statistici, ali težina rizika stavlja ih među najopasnija zanimanja. U izveštaju za 2024. godinu rudarstvo je evidentirano sa 38 smrtnih i teških povreda na radnom mestu, odnosno 2,39 odsto analiziranih slučajeva. Isti izveštaj posebno navodi i povrede u radnoj sredini pod zemljom, uključujući rudnik.
U rudnicima i kamenolomima povrede mogu da nastanu zbog obrušavanja, klizišta, eksploziva, miniranja, rada pod zemljom, rada sa teškom mehanizacijom, transporta rude, drobljenja kamena, prašine, buke, vibracija i smanjene vidljivosti. Kod površinskih kopova poseban rizik nose strme etaže, kamioni, bageri, drobilice i kretanje ljudi u zoni mašina.
Kod podzemnog rada dodatni problem predstavljaju ograničen prostor, ventilacija, gasovi, voda, prašina, mrak, težak izlazak u slučaju incidenta i zavisnost od tehničkih sistema koji moraju da budu ispravni.
7. Poljoprivredni i šumski radnici
Poljoprivredni i šumski radnici rade u sredini koju je teže kontrolisati nego fabriku ili stalno gradilište. U izveštaju za 2024. godinu, delatnost poljoprivrede, šumarstva i ribarstva imala je 46 smrtnih i teških povreda na radnom mestu, odnosno 2,90 odsto analiziranih slučajeva.
U poljoprivredi se rizik javlja pri radu sa traktorima, priključnim mašinama, kombajnima, balirkama, prikolicama, silo objektima, pesticidima, životinjama, električnim instalacijama i teškim terenom. Povrede mogu da nastanu pri prevrtanju traktora, zahvatanju odeće ili tela pokretnim delovima, padu sa prikolice, sečenju, prskanju hemikalijama ili kontaktu sa životinjama.
U šumarstvu se rizik dodatno povećava zbog motornih testera, obaranja stabala, izvlačenja drveta, klizavog i strmog terena, udaljenosti od medicinske pomoći i rada u grupama gde jedna greška može da ugrozi više ljudi.
8. Električari i radnici u elektroenergetici
View this post on Instagram
Električari i radnici u elektroenergetici rade sa rizikom koji može da ima trenutne posledice: strujni udar, električni luk, požar, eksploziju, pad sa visine i povrede pri intervencijama na mreži. U izveštaju za 2024. godinu, delatnost snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije imala je 57 smrtnih i teških povreda na radnom mestu, odnosno 3,59 odsto analiziranih slučajeva.
Najveći rizik se javlja pri radu na elektroinstalacijama, razvodnim ormanima, stubovima, dalekovodima, trafostanicama, industrijskim instalacijama, havarijskim intervencijama i održavanju opreme. Povreda može da nastane zbog direktnog kontakta sa naponom, električnog luka, kratkog spoja, pogrešnog isključenja, loše signalizacije ili rada na visini.
Koji tipovi povreda se najviše prijavljuju?
Podaci za 2024. pokazuju da najviše teških i smrtnih povreda ne nastaje samo u velikim nesrećama, već i u svakodnevnim situacijama: pri hodanju, penjanju, silasku, rukovanju predmetima, korišćenju alata, radu oko mašina i pomeranju tereta. Uprava je analizirala 1.588 smrtnih i teških povreda na radu koje su se dogodile na radnom mestu tokom 2024. godine, dok povrede pri dolasku i odlasku sa posla nisu bile predmet ove analize.
Padovi, spoticanje i klizanje
Najveći broj povreda dogodio se tokom klizanja, spoticanja i pada lica, ukupno 619 slučajeva, odnosno 38,98 odsto. U okviru toga, pad na niži nivo evidentiran je u 186 slučajeva, a klizanje, spoticanje i pad na istom nivou u 327 slučajeva.
To objašnjava zašto su rad na visini, skele, merdevine, mokri podovi, loše obeleženi prolazi, neuredna gradilišta, magacini i rampe među najrizičnijim tačkama u gotovo svim delatnostima.
Gubitak kontrole nad mašinom, vozilom, alatom ili predmetom
Druga velika grupa povreda vezuje se za gubitak kontrole nad mašinom, prevoznim sredstvom, opremom, ručnim alatom, predmetom ili životinjom. U izveštaju je ta grupa navedena sa 356 slučajeva, odnosno 22,41 odsto.
Najviše se izdvajaju gubitak kontrole nad predmetom koji se nosi, pomera ili kojim se rukuje, sa 140 slučajeva, zatim gubitak kontrole nad mašinom ili materijalom koji se obrađuje, sa 56 slučajeva, i gubitak kontrole nad ručnim alatom ili materijalom koji se obrađuje tim alatom, sa 54 slučaja.
Udari, prignječenja i kontakt sa predmetima u pokretu
U mnogim zanimanjima povrede nastaju kada radnik bude udaren predmetom, priklješten, zahvaćen pokretnim delom opreme ili pogođen materijalom koji se pomera. U izveštaju se navodi i 85 slučajeva kontakta sa opremom za rad, telom ili predmetom koji je u pokretu.
Ovaj tip povrede je posebno važan za industriju, skladišta, transport, građevinu, servise vozila, rudnike i komunalne poslove, jer se ljudi i oprema kreću u istom prostoru.
Zaključak
Najopasnija zanimanja nisu opasna samo zbog same prirode posla, već i zbog načina na koji se posao organizuje. Neispravna oprema, rad bez obuke, nezaštićene visine, loše obeležene zone kretanja, neuređeni prolazi i izostanak lične zaštitne opreme mogu da pretvore rutinski zadatak u povredu sa trajnim posledicama.
